Rad(ost)
Danas, na svakom koraku možete slušati i čitati o
bolestima.
Ipak, niko
da spomene nezdravosti koje ponekad stanuju u svakom od nas.
Kod nekog se javljaju periodično, kao prehlada. Kod nekog su prešle u hroničnu
sliku.
U mom svetu dve najveće bolesti zovu se besmisao
i dokonost.
Besmisao, kao težu bolest, trenutno ću ostaviti
po strani.
Neka dokonost bude naša današnja tema.
Imam sreću da poznajem osobe koje ne boluju od dokonosti. To su osobe koje uvek znaju šta će sa svojim slobodnim vremenom, sa svojim danom, sa svojim rukama. Takva je, na primer, bila moja baka – i kada bi sela da odmori, to nikad nije bilo praznih ruku. Najčešće heklica i konac, a ponekad orasi i mali čekić, bili su njeni rekviziti za odmor. Možda je i vama poznata takva slika?
Ljudi koji
znaju šta će sa svojim vremenom i rukama, koji uvek imaju šta da rade,
znaju šta će i sa svojim mislima. Jednostavno, kada uposlite svoje prste, kada
koristite konstruktivno svoje vreme i usmeravate pažnju na nešto što vam je od
koristi, ne preostaje mnogo mentalnog prostora za prelistavanje crne hronike,
upijanje negativnih i beskorisnih informacija, sadržaje koje emituje Radio
Mileva i slično.
Tada shvatite da u korenu reči radost,
stoji reč rad.
I od toga kako ćete iskoristiti ovu informaciju
zavisi kvalitet ostatka vašeg dana, vikenda ili života.
Prirodno je da ponekad osetimo bezvoljnost, umor,
zasićenje, tromost. Desi se svakom da mu se nekako ne radi ama baš ništa! Naš
izbor je ono što će povući razliku – neko će izabrati da se tom osećaju
prepusti i dopustiće da beznačajan simptom, kao što je trenutna mrzovolja, pređe u bolest koja se zove dokonost.
Neko će odlučiti da preventivno nešto ipak uradi i obezbedi sebi
šaku radosti.
Koji god izbor da napravite, morate znati još
samo jednu stvar - simptomi dokonosti, isto kao i simptomi radosti, prenose se
viralno na vašu okolinu.
Do čitanja,
Ašik Žena
Коментари
Постави коментар