Dva izbora u teškim situacijama

Prolazimo pored jedne žene, moj dečko i ja. Žena vozi bicikl, na ručice okačila dve kofe. Vidi se da joj svakodnevica nije baš najbolji prijatelj.Obučena u šarenu vetrovku, rekla bih, kupljenoj pre tridesetak godina, suvih ruku i lica, žuri. 

Kaže mi on:"Poznajem ovu ženu. Pogledaj šta joj je sistem uradio. Kad sam bio mali radila je u nekadašnjoj Robnoj kući, baš je bila prava gospođa.Vidi kako se muči.Viđam je često kako vuče ove kofe."

I onda ja razmislim...desilo se vreme, desio se sistem, desila se inflacija, otpuštanja, otkazi, zatvaranja jakih firmi koje su izdržavale čitave gradove pa i region...ali neki su uspeli da održe nekako pravac, da prevaziđu. Neki su postali preduzetnici, neki su otišli u inostranstvo, neki su našli kakve-takve poslove... sve se to i danas dešava nekome. I opet će neko ojačati i izaći iz svega kao drugačija osoba ali osoba koja se bori, gura napred, a neko će odustati i od sebe i od života.

Zapravo, sve je jednostavno. Promena je jedina stalna stvar na svetu, svevremena i sveprisutna. Naša sposobnost da se prilagodimo promeni, da odgovorimo životu, naša fleksibilnost i pre svega vera da se sve uvek dešava za naše najveće dobro, čak i situacije koje određujemo kao tragedije, odrediće dalji tok našeg života. 

Jedno je sigurno, pred vama su uvek dva izbora: da menjate ili da prihvate. 

Slika:Pinterest

U tome nema razlike između nas i životinja. Na isti način na koji se neka živuljkica prilagođava prirodi, terenu na kom se našla, isto kao što ona mora da nauči da se snađe i obezbedi sebi i svojim mladuncima hranu, isto kao što mora da se pazi da je ne ubije lovac, ne pregazi automobil, isto kao što ta životinjica mora da bude oprezna, spretna, obazriva, kako veruje njuhu i intuciji da se ne bi otrula ili upala u zamku, tako i čovek ili žena sadašnjice moraju prihvatiti vreme u kom žive i naučiti da mu odgovore. Nemoguće je prilagoditi se promeni ako nešto u svom životu sami ne promenimo. 

Međutim, mnogi od nas i dalje veruju da se nama život jednostavno dešava. Da smo prepušteni nemilosti sudbine koju je tamo neka sila iskreirala još pre nego što smo postali svesni sebe.

Ako živite s ovakvim stavom, pitam vas, da niste možda samo lenji pa je lakše prepustiti se zloj sudbini nego zasući rukave i razmisliti o tome šta biste sami mogli da uradite da bude bolje? Ili ste poverovali u to da ste slabi i nebitini? Odmah da vam kažem - koliko god da mislite da je život takav kakav vam je trenutno, grdno se varate ako mislite da snage više nemate, Život daje uvek onoliko koliko možemo da podnesemo. Znate to i vi, sigurna sam. Zašto se onda ne nasmejete životu i kažete - sad malo ja vodim tebe.

Za vas,

Ašik Žena