Ispit se bliži a ja ne učim...

Razlozi za prokrastinaciju mogu biti raznorazni. Mi odugovlačimo sa radom na nečemu za šta znamo da bismo trebali ili moramo da uradimo, jer je to zapravo način da se izborimo sa stresom, doduše, kratkoročno. 

Tražimo način da se osećamo bolje i rasterećenije kada smo pod pritiskom i zato radimo stvari koje nam prijaju umesto onih koje čekaju da budu završene.

Ono što često uzrokuje našu prokrastinaciju jeste strah od neuspeha, perfekcionizam a u korenu svega toga mogu biti i neka ograničavajuća uverenja. 

Možda ste uhvatili sebe kako razmišljate na ovaj način:"Zašto da počinjem da učim kad znam da nema šanse da položim." (strah od neuspeha)

Ili: "Bolje da ne počinjem kad ne mogu sve lepo da naučim, nemam vremena." (perfekcionizam)

A sve to može biti dodatno učvršćeno uverenjem: "Nisam dovoljno...(dobar, pametan,elokventan,  snalažljiv,  uporan...)"  (ograničavajuća uverenja)

Slika: www.designingtodelight.com

Podeliću sa vama nešto što je u mom slučaju "radilo". Ovo o čemu sad govorim primenila sam na ispitu koji mi se činio ogromnim (u smislu velike količine gradiva), teškim (u smislu da je ispitivač zahtevniji) a važnim (želela sam da stvarno naučim nešto iz tog predmeta,smatrala sam ga korisnim). Ali ipak nisam dovoljno učila a ispit se bližio. 

Prvo, postavila sam sebi pitanje:"Šta me koči?Zašto nisam dovoljno posvećena?" 

Dakle,identifikujte najpre misao koja vas sprečava da preduzmete akciju. 

To je uvek prvi korak kad primetite da nešto ne ide kako biste želeli, bilo da je u pitanju ispit ili neka druga vama važna akcija.

Ja sam shvatila da se plašim. Plašila sam se da ne mogu da naučim to, da ga nikad neću položiti, da će profesor biti jako strog... znate već kako strahovi vode jedan drugog za ruku. 

A onda sam sa znanjima koja imam,anallizirala šta je u korenu tog straha i shvatila da me "voza" ograničavajuće uverenje - nisam dovoljn dobra.  Činilo mi se da taj ispit polažu samo genijalci ili ljudi koji uče po 12 sati dnevno. Jednostavno, imala sam utisak da to nije moguće za mene i da ne zaslužujem da ga položim. I zato se nisam ni trudila da učim onako kako znam da mogu.

I onda, kada sam shvatila koje misli me drže u mestu i zbog čega odugovlačim s nečim kada znam da želim to da završim, želim da ga položim jer moram kako bih završila faks, odlučila sam nekako da se ispitu asertivno suprotstavim. Zvuči luckasto , ali pogledala sam gomilu papira i rekla (majke mi, rekla sam ovo doduše u sebi,iako imam običaj naglas da razgovaram sama sa sobom): "Ne plašim te se. Dovoljna sam. " 

To je u mojoj glavi značilo: Veća sam od tebe.Dovoljno sam pametna, dobra, uporna. Moguće je da naučim i položim ovaj ispit. Ponovila bih ove rečenice nekoliko puta kad bih uhvatila sebe da me hvata panika ili bezvoljnost. Ne plašim te se.Dovoljna sam.

Nešto bi posle toga "kvrcnulo" i ja sam jednostavno učila. Nisam učila po 12 sati, ali nisam ni odugovlačila. Jednostavno bih ustala ujutru,popila kafu, sela i učila koliko sam mogla i kako sam najbolje umela. Učila sam na svoj način, jer, dovoljna sam.  

Ispobajte ovu laku tehniku. Pronađite misao koja vas koči da iskoristite svoj potencijal i zamenite je korisnom, nekom sa kojom ste usklađeni i koja vam je prihvatljiva. Videćete da kako budete jačali korsna uverenja, jačaćete i svoje sposobnosti i vaše ponašanje će se prilagoditi tome pa ćete i raditi to što treba da radite.

Srećno na ispitu!

Ašik Žena