Dnevni moto

Mnogo puta mi se desilo da mi se ne ustaje iz kreveta. Probudila bih se često jako rano, bez alarma, čak i pre 5h ujutru ali ne bih ustajala iz kreveta do 11h. 

Imala sam pametna posla, nije da nisam. Čekalo me je mnogo stvari koje bi bilo lepo da uradim, koje bih zaista trebala da završim i onih za koje bih rekla-  jaooo znam da moram.... ali sam neprestano odlagala, danima, mesecima, neke čak godinama. Nisam uspevala da pronađem životni elan, polet. Nisam umela da se radujem životu i svojim aktivnostima. Pokušavala sam da primenim različite tehnike uspešne organizacije, trudila sam se da se motivišem na najrazličitije načine i tražila inspiraciju za ustajanje iz kreveta, kreirala jutarnje rutine koje su ostajale samo na papiru i nikad nisu sprovedene u delo.

Ali kakva crna inspiracija kad znam da moram da uradim neke stvari koje me smaraju, koje su mi teške, u kojima ne vidim smisao... i onda sam shvatila. Pa baš zbog tih stvari za koje smatram da moram da uradim a ne vidim smisao u njima, ne vidim da će one suštinski otkloniti moje nezadovoljstvo na duge staze, ne ustajem iz kreveta. 

Želela sam da nađem u sebi razlog da sada. kad sam već odlučila da moram (jer, ništa se ne mora zaista, mi odlučujemo da li nešto moramo ili ne) završiti te grozne obaveze pronađem način da mi dan uprkos toj muci ima nekog smisla. Trebalo mi je da nađem smisao u svemu što radim, naročito u aktivnostima za koje sam mislila da ne vode ničemu.

I onda sam nekako došla do jedne svoje metode ili rutine koja je urodila plodom. Svakog jutra napišem šta je to što moram da uradim. A onda razmislim koja me misao najviše sprečava u tome da krenem da radim, na primer da učim, obavim neki težak razgovor i slično. A onda nađem lek za tu misao. Lek za misao koja me sprečava da napredujem je naravno druga korisnija misao koju sam ja nazivala dnevni moto ili moto dana. Čim osetim da posustajem, da počinjem da se nerviram, da nadolaze suze , da gubim energiju, setila bih se svoje dnevne misli - vodilje. 

Daću vam primer:

Kada mi je bilo teško da učim, zapitala bih se zašto mi se ne uči, koja misao me sprečava da ustanem iz kreveta i bacim se na knjigu. Odgovor je obično bio - plašim se da  čak i ako učim

danas, ipak neću položiti ispit.Ili -  nemam dovoljno vremena pa je bolje i da ne počinjem. Ili -  kao da će mi to koristiti u životu.... i onda bih našla rečenicu koja mi je ulivala nadu da će se sve dobro završiti ako samo ustanem i radim ono što je u mojoj moći. I najvažnije. sa tom mišlju bih obavljala sve aktivnosti tok dana. 

Dakle, olakšajte sebi ovaj dan u tri koraka:

1. identifikujte misao koja vas sprečava da uradite to što morate da završite
2. pronađite misao koja će biti dnevni moto tog dana (sutra već tražite novi moto, to će držati vaš um u nagonu da stalno traži inspiraciju na pravom mestu - u vama samima)
3. sve svoje aktivnosti tog dana obavljajte vodeći se tom idejom koju ste sami osmislili

To može biti i moto poput:

 - šta god danas radila, imaću sreće kada bude zatrebalo

- odlažem brigu za nedelju dana

-kasnije ću misliti o tome...

Sami birate rečenicu koja će voditi vaš dan.

Moj današnji dan vodiće ove misli:

Trenutno ne postoji bolji način da iskoristim ovaj dan. Rad se uvek isplati. Ušetaj u realnost u kojoj sve ovo što radiš ima smisla i završava se uspehom.

Kreirajte neki lepi moto danas za sebe,

Ašik Žena