Dozvola za sreću

Kada smo bili mali, morali smo da tražimo dozvolu roditelja za najmanju sitnicu:

Mama, da li mogu da izađem da se igram posle ručka?

Je l' smem u petak da prespavam kod drugarice?

Je l' možemo da kupimo sladoled (iako je maj 😏)?

A onda smo slušali rečenice tipa:

Kada budeš napunio 18 radi šta hoćeš...

Završi prvo domaći pa idi gde hoćeš...

Pojedi sve iz tanjira pa može sladoled...

Ako očistiš godinu u junu ideš na more...

Samo ti završi fakultet pa posle kako hoćeš...

Sve što nam je pričinjavalo radost, bilo je moguće kada dobijemo dozvolu a nakon što ispunimo neki uslov.

Sve te dozvole koje su nam bile potrebne da uradimo nešto što želimo, bile su neophodne kako bismo razvili društveno prihvatljivo ponašanje, izgradili disciplinu, naučili se redu. I sve što su nam roditelji govorili, bilo je iz dobre namere.

Naravno, da je način na koji su nam saopštavali te poruke bio malo drugačiji, ne bi se razvila druga strana medalje tih poruka koje su u suštini služile tome da nas zaštite od opasnosti, pripreme za život i nauče nečemu (a ne da nas spreče da budemo svoji). Na nama je da razumemo da su naši roditelji sa onoliko znanja koliko su imali,prenosili poruke kojima su i oni odgajani od strane svojih roditelja. Sada, kada znamo koja je bila svrha i kakva je bila namera tih silnih poruka i dozvola, nemamo više razloga da ih koristimo kao štit i izgovore.

Slika:Pinterest

Sva  naša pitanja kojima smo hteli da iskažemo poštovanje prema rodtteljima, pokažemo primerno vladanje i lepo vaspitanje, ostala su u našem umu ukorenjena kao uverenja koja nas često i sada, kada smo odrasli sprečavaju da radimo nešto što jako volimo i želimo, misleći da nam treba i sada nečija dozvola ili da je potrebno da ispunimo neki uslov.

Neki divni,mladi,talentovani ljudi neće se usuditi da svoj hobi pretvore u posao misleći da im je za to potrebna diploma fakulteta. Mnogi se ne usuđuju da uživaju da rade nešto što vole misleći da im za to treba dozvola neke institucije kao što je neki fakultet, smatraju da im za sve što žele treba pisana potvrda da to umeju da rade. 

Mene je oslobodila rečenica:

 Ne treba vam ničija dozvola da budete ono što jeste...

Mi smo, kao ljudska bića, savršena kreacija. I ja duboko verujem da u svima nama postoji kreativnost. Ljude sprečava da razviju tu kreativnost ili uverenje da nemaju pravo da pokažu šta znaju (jer uvek postoji neko ko je bolji u tome) ili ne veruju da su uopšte kreativni jer misle da je kreativnost isto što i neka umetnost. Umetnost je veština koja se razvija iz spoja kreativne energije, znanja, talenta, mišljenja. Kreativnost je osobina koju ima svako, samo je neko manje izražava a neko više. Neko je kreativan dok pravi koktele, neko iz dva sastojka napravi fantastičan ručak, neko kreativnost izražava kada uređuje svoj životni prostor, neko reciklira stare stvari i pravi od njih nešto novo, lepo, korisno, zanimljivo, neko aranžira cveće, lakira nokte, pravi lude odevne kombinacije. A ono gde smo najkreativniji jeste smišljanje izgovora. Mi pronalazimo gomilu novih izgovora svaki put kad se opiremo nečemu što želimo a ne smemo da uradimo.

Slika:Pinterest

Budite ono što jeste. Ne treba vam ničija dozvola da radite nešto što volite. To ne mora biti savršeno u početku ali je važno da sebi dopustite da uživate u stvarima koje vas opuštaju,čine srećnim. Tako nastaju uspešni ljudi.Oni nađu ono što vole da rade i rade to bez obzira na mišljenje drugih ljudi. Onda toliko usavrše to što rade da okolina počinje da ih doživljava kao one koji jedini imaju pravo da se time bave. Razumete taj krug? 

Ako ne dopuštate sebi da radite ono što volite, izgubićete sebe. Čak i da imate mnogo para, savršen stan, posao, sve ono što spolja ljudi percipiraju kao uspeh, ako u vama tinja žal za neiskorišćenim kreativnim potencijalom osetićete se neuspešnim.

Jedina osoba koja mora da vam da dozvolu ste vi sami. Dozvolite sebi da budete ono ko jeste, radite ono u čemu uživate makar 15 minuta dnevno. Toliko sebi uvek možete dozvoliti.

Setite se svih onih samoukih muzičara, slikara, pisaca kojima se divite. Zamislite koliko bi uskratili svetu takvi ljudi da su sebi prvo uskratili pravo da se bave nečim što vole samo zato što nemaju neko zvanično odobrenje, potvrdu, diplomu...

Ne uskraćujte ovom svetu sebe, jer,  baš zbog vas , takvih jedisntvenih kakvi jeste, ovaj svet je lepo i zanimljivo mesto za život.

Za vašu radost,

Ašik Žena