Kako ostvariti snove uprkos komentarima okoline?

Čest je slučaj da kada se usudimo da menjamo nešto bitno u svom životu, kada želimo da ostvarimo nešto što nam je važno, kao što je pokretanje novog posla, preseljenje u drugi grad ili državu ili nešto slično tome, osetimo da nemamo podršku najbližih. 

Mada, često se dešava da nas uprkos našem entuzijazmu i želji da ostvarimo svoj san, čak i uz podršku nama biskih ljudi, ponekad pokoloba ili povredi komentar nekog ko nam nije tako važan. Pogotovu kad smo na početku, kada smo i sami još uvek nesigurni, u strahu da li ćemo uspeti, svaka opaska ume da zaboli ili da nas navede da preispitamo jesmo li sigurni u svoju odluku.

Za razliku od ohrabrenja i reči SAMO NAPRED, mnogo češće ćemo čuti rečenice poput :

Ma teško je to ovde u Srbiji...

Ako nemaš nekog u zaleđini teško da ćeš uspeti...

Mani se ćorava posla...

Niko ovde to nije uspeo pa kako misliš da ćeš ti... 

Ovde ljudi nemaju ni za osnovne potrebe, baš će tebi da plate...

Ne znaju u Srbiji ni šta je to...ma samo su tebe čekali da im otkriješ toplu vodu

Premlad si ti za to...

Prestar si ti za to...

Ma ko ti garantuje da ćeš se snaći...

Znate već sve te "ohrabrujuće" misli kojima nas "bodri" okolina.

I zaista, teže je napredovati kada stalno slušamo kako je neuspeh sasvim izvesan. Ali, postoji jedna pričica koja vam može pomoći da ignorišete sva ta "ohrabrenja" i nastavite da radite po svom, u susret ostvarenju svojih želja.

Priču mnogi znaju, ali kako je jako korisna i jedna od mojih omiljenih, u obavezi sam da je i ja podelim.

Slika:Pinterest

To je priča o jednoj žabi koja je učestvovala u takmičenju sa još nekoliko žaba dok su ostale navijale. Takmičile su se u penjanju -  žabakoja se popne na vrh visokog strmog tornja -pobednica je.

To je žabama bio ogroman izazov jer nijedna žaba nikada u tome nije uspela.

Trka je odmicala, žabe su se kretale naviše, a iz mase su se čuli povici poput:

Nema šanse, suviše je visoko...

Gledaj kako jedna po jedna odustaje...

Nije moguće popeti se na vrh...

Jedna po jedna žaba je odustajala, bilo je sve napornije penjati se i slušati komentare publike. Međutim, jedna žaba se nije okretala, nije gledala nadole, samo je pratila putanju ispred sebe i lagano skakutala čak i kad je masa urlala glasnije : Šta umišljaš, razbićeš se ako padneš s te visine! Vrati se dok još nije kasno! Šta misliš, da si najpametnija ?

I ta žaba se popela na sam vrh tornja. Samo ona, jedina, prvi put u istoriji. Kada su je nakon pobede pitali kako se oseća, kako je uspela uprkos tome što niko nije verovao da će nastaviti do kraja, žaba je ćutala. Samo je posmatrala...Ona je zapravo bila gluva.

Dakle, ako ste se uputili stazom kojom ljudi iz vaše okoline nisu, ako ste izloženi raznim vrstama obeshrabrivanja i predviđanja gomile razloga zbog kojih treba da odustanete, samo pomislite u sebi: ja sam gluva žaba. Meni to uvek "upali". 

I setite se da kada ljudi govore vama, zapravo govore o sebi. Svako od nas situaciju posmatra kroz prizmu svojih uverenja, sposobnosti, iskustava. O tome možete pročitati više u tekstu Isto je al ' nije isto kako bi vam bilo lakše da prihvatite komentare okoline kao deo njihove ličnosti a ne svojih okolnosti.

Nadam se da će ovaj tekst stvoriti još mnogo gluvih žaba koje će stići do vrha nekog svog tornja, zato budite slobodni da podelite tekst sa nekim kome bi to značilo.

Za vas,

Ašik Žena