Najvažniji preduslov uspešnog coaching-a

Postoji jedan jedini uslov koji mora biti ispunjen kako bi rad između klijenta i coach-a imao smisla a to je dobrovoljnost klijenta.

Bila sam u prilici da radim sa klijentima koji su došli na coaching kako bi udovoljili nekome iz svoje okoline. To su ljudi koji se opredele za ovakvu vrstu rada na sebi kako bi žargonski rečeno "skinuli nekog s vrata". Taj neko je obično neko od roditelja, šef , drugarica...neko ko zaista ima dobru nameru i želi da pomogne toj osobi, međutim, uprkos najboljim namerama, ukoliko je neko nateran da deli sa nekim svoje brige, rezultat verovatno neće biti sjajan.

Slika:thebestyou.coach

Naravno da se neće svako ko želi neki napredak u svom životu obratiti coach-u za podršku. Mnogi ljudi žele da napreduju, da postignu nešto više, unaprede neko područje svog života, realizuju neki svoj cilj međutim, smatraju da im u tome ne treba profesionalna podrška. I to je apsolutno u redu. Ali ljudi koje neko iz njihovog najužeg okruženja natera da se obrate coach-u, naješće ne dolaze iz grupe klijenata koji zaista iz srca žele da nešto menjaju. Klijenti koji dolaze na sesije po tuđoj želji, često su ljudi koji imaju probleme koji već duže traju i koji čine osobu zaglavljenom. Ali činjenica da neko mora da ih natera da se angažuju po pitanju sopstvenog progresa i sreće govori samo jedno - to su ljudi koji još uvek nisu preuzeli odgovornost za svoj život.

Kada na coaching dođe neko koga su naterali na to, jako brzo postane jasno da ta osoba neće igrati do kraja, neće angažovati sve svoje resurse da bi napravila neki pomak, štaviše, često takvi klijenti otkazuju naše sastanke u poslednjem trenutku i nisu zainteresovani za rad između susreta sa coach-em. Ponašaju se kao loši đaci, beže sa časova i ne rade domaći a razgovor sa njima obično počinje tako što će na pitanje -šta te sprečava da ostvariš to što želiš?- navoditi sve ono na šta ne mogu da utiču sami. Oni uglavnom na sesiji pokušavaju da govore o drugim ljudima koji su krivi za njihovo nezadovoljtsvo i koji ih , kako oni kažu, sprečavaju da ostvare bilo šta. Optužuju roditelje, prijatelje, supružnike, decu, sistem, državu... taj spisak "krivaca" ide u nedogled.Sebe obično dodaju na kraju ili se uopšte ne vide na njemu.

Ukoliko se prepoznajete u ovoj priči, bilo da ste vi neko ko preporučuje svojoj bliskoj osobi da porazgovara sa coach-em ili ste neko koga pokušavaju da nateraju na to, bitno je da znate sledeće:

Ako osoba smatra da "problem" nije u njoj, neće ni pokušati da ga reši. Jer, kako možemo da utičemo na nešto što je izvan nas samih?

Preuzimanje odgovornosti za izlaz iz određene situacije ili za kretanje u pravcu lepše budućnosti je osnovni korak u plesu koji se zove život. Ako krenemo od toga da mi vodimo ples, uspećemo da se zaigramo, zabavimo i na kraju ćemo se osećati bolje. Ali ukoliko mislimo da život ili neko drugi vodi kolo , onda se prepuštamo kolovođi i ne pokušavamo da vučemo na suprotnu stranu.

Dakle, odgovornost za sopstveni život odnosno dobrovoljnost , osnovni je sastojak rada sa coach-em.

Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu vezano za coaching proces, budite slobodni da napišete pitanje u komentaru, obratite mi se putem mail-a ili na instagram stranici @asikzena i ja ću vrlo rado pojasniti sve vaše nedoumice.

Za vas,

Ašik Žena