Rešite se krivice uslovljene odustajanjem

Znam (iz ličnog iskustva,naravno 😊) da se studenti ponekad osećaju gore kad odustanu od izlaska na ispit nego kad izadju a ne polože ga.

Ovo je tekst koji će vam pomoći da razjasnite sebi neke stvari i da se osećate bolje,ukoliko vam je poznata ova situacija.

Prvo, da naglasim, poseban ću tekst posvetiti tome u kojim situacijama se u mom iskustvu ispostavilo kao dobra odluka, a u kojima kao loša što nisam izašla na neki ispit i to će vam, nadam se,  pomoći da ocenite bolje svoju situaciju kada opet dođe do toga da se premišljate šta vam je činiti. 

Ali sada želim da se usmerim na stanje: nisam izašao/la na polaganje i osećam se kao najveći gubitnik.

Kao što je i prirodno, prvo dođe osećaj olakšanja što ne moramo sada da se suočimo sa tim stresom da sednemo ispred profesora svesni da nam do polaganja nije, ali nakon toga dođe neka tuga, zar ne? A onda se,kako se bliži sledeći termin za polaganje, tenzija nastavlja,raste a ishodi mogu biti raznorazni...

Najpre,osvestite jednu mnogo,mnogo važnu stvar - vašu vrednost ne definiše ni diploma,ni položeni ispit, ni nečije reči. Vi apsolutno uvek zaslužujete da se osećate dobro i to što nam je kultura nametnula da "moramo" nešto postići da bismo se osetili vrednim je nešto što nas kolektivno i lično košta sreće u životu.

Slika:Pinterest

Ok, osećaj je loš,odustajanje nije prijatno.Postavite sebi pitanje: da li će mi ovaj današnji dan sa sve ovim tupim osećajem zbog toga što sam odustao/la od ispita predstavljati neku važnu uspomenu kada ga se setim za pet godina?Da li ću se ovog dana sećati uopšte kada prođe 5 ili 10 godina? Da li je zaista potrebno da se osećam ovoliko loše?

Zatim, osvestite da ta vaša briga i to što krivite i kinjite sebe i nazivate se raznoraznim imenima uz koja dodajete one fine epitete kao štu sa lenj,glup,neorganizovan,nedisciplinovan i slično,  ne znači da ste odgovorni. Briga i odgovornost nisu isto. I osoba koja sebe neprestano kinji za sve što ne uradi nije na pravom putu da izgradi poželjnije osobine i ponašanje. Ako već želite da budete apsolutno odgovorni , onda preuzmite odgovornost i za to kako se danas osećate,jer od toga zavisi kakva ćete iskustva proživeti ovih dana.Pokušajte da se ophodite prema sebi onako kako biste se ophodili prema nekome u koga jako verujete, koga volite, koga želite da podržate da bude bolji. Ponašajte se prema sebi kao prema detetu, kao prema prijatelju. Ako vam je lakše, setite se sebe kao deteta,oživite sliku sebe malog u svom umu i tom detetu se obratite. Šta biste mu poručili u ovoj situaciji?

Nakon toga, zapitajte se, da li vam je koristan taj grozan osećaj? Odustali ste od ispita da biste se osećali bolje,zar ne? Pa što sad sebi kvarite taj osećaj? Odustali ste da se ne biste stresirali a sad ste pod stresom... kontradiktorno zar ne? Ok, stresa ste se oslobodili kratkoročno ali ste produžili sebi rok za brigu oko ispita i rad na njemu. Poenta je u tome da budete svesni da danas kreirate sutra i da imate priliku da iskoristite vreme koje je pred vama. Ne oduzimajte sebi šansu koju ste sami sebi pružili - spremite se bolje za sledeći put - intelektualno i emocionalno i rezultat neće izostati.

Ono što je jedino važno je da sada stvarno preuzmete odgovornost za to kako vam izgleda dan. Šta želite da postignete... kako treba da se ponaša osoba koja to želi da ostvari? I onda da se osećate i ponašate kao ta osoba. 

Ako u narednom roku položite taj ispit, onda će vam ovaj današnji dan biti totalno beznačajan i izgubljen ako sada nastavite s tim osećajem krivice. Zato, uradite ono što možete već danas i nastavite da se krećete. I najsporije kretanje je kretanje, ne obeshrabrujte se.

I na kraju, ono što sam upamtila dobro iz čitavog iskustva na studijama jeste da se stvari dešavaju onda kada smo spremni da ih primimo. Od nekih ispita sam odustajala i po nekoliko puta i kad bih na kraju izašla na taj ispit,ponovo bih bila nespremna i ponovo sam bila u situaciji da nisam sve naučila, čak ni trećinu ponekad nisam znala i - položila bih! Jer je došlo vreme, bila sam spremna emocionalno,vibracijski,psihički.To su bili trenuci kada mi je bilo dosta čak i odustajanja. I onda sam shvatila da je odlučivala moja emocija o tome da li ću tog dana položiti ili ne, a ne (ne)naučeno gradivo. 

To su trenuci kada sam nakon odlaganja po pet puta na kraju izlazila na ispit ponovo nezadovoljna svojim znanjem ali apsolutno sa osećajem vlastite vrednosti,bez osećaja krivice, bez srama jer sam konačno naučila ono važno - mene ne određuju ispiti,ocene,kolege koje me posmatraju dok odgovaram,profesor...ja dovoljno vredim sa toliko znanja koliko imam i tačka. I ne da sam polagala u takvim situacijama,nego bih desetke dobijala! 

Emocija,vibracija...to određuje i koja ćete pitanja dobiti i ko će vas ispitivati i kada ćete polagati i kada ćete položiti.Zato, osmeh na lice i nastavite da se krećete.

Srećno u sledećem roku!

Ašik Žena