Da li je diploma cilj ili zadatak?

Da krenemo jednostavno: 

ovo je tekst za studente koji su upisali ono što su zaista želeli da studiraju, da završe i da se bave jednog dana poslom za koji su se školovali, ali se onda desio naš obrazovni sistem koji ih je do treće godine dobro ubio u pojam, pa sad od onog početnog elana više nema ni E. 

E, pa, dragi moji...razumem da nije lako. Znam da osećate odgovornost prema obavezi da završite započeto,prema roditeljima koji izdvajaju novac koji nemaju za vaše školovanje i život u velikom gradu, odgovornost prema sebi, svojim snovima i željama... možda je kod ovog poslednjeg prisutna i mala doza nepoverenja u sebe, pa se pitate : jesam li ja stvarno za ovo,možda sam se precenio/la?

Verujem da i sami znate da su oni koji su tog dana svoje ime videli ispod crte osećali strašan poraz dok ste vi uzbuđeno javljali svojima da ste upisali ono što ste toliko želeli, zbog čega ste učili raznorazne gluposti u srednjoj školi, zbog čega ste spremali prijemni  Ti ljudi vas i danas smatraju srećnicima što ste uspeli,upisali ono što su i oni želeli ali nisu upisali nešto što im je bio prioritet. Ali vi ste možda zaboravili sreću koju ste osećali tog dana ? 

Razumem, razočarani ste u profesore koji predaju fantastične predmete,koje biste inače voleli dobro da naučite, na način koji vam je ogadio i to što vas interesuje. A s druge strane,učite i dalje gluposti u kojima ne vidite smisao.

Smisao. Tu ste se verovatno zaglavili. Kad osećate da ne postoji svrha koja će na kraju opravdati vaše dragoceno vreme,najlepše godine, energiju, dresuru uma da pamti i šta treba i šta ne treba , tada osećate da nije vredno truditi se, učiti, mučiti se. Ima li istine u ovome što govorim?

Slika:Pinterest

Ali, postoji način da se ponovo dignete. Jedna od mojih omiljenih tema na coaching-u su vizije, ciljevi jer verujem da je stvaranje vizije neke tačke u budućnosti kojoj stremimo ono što čini da se osećamo živim. Sada samo ispratite moja pitanja, bilo bi najbolje da uzmete svoj omiljeni notes i olovku i da uz kafu zapišete svoje odgovore. Jul je pravi momenat da se presaberete i povratite snagu i emociju koja vas pokreće. Idemo...

Na čemu je bio vaš fokus dok ste spremali prijemni za fakultet koji ste želeli da upišete? 

Koju ste sliku tada imali u svom umu? 
Sa kojom namerom ste se opredelili baš za te studije?

Bitno je da se prisetite prave slike. Ta slika se verovatno nalazila negde u daljoj budućnosti, to je verovatno bila neka tačka na vašoj vremenskoj liniji koja se nalazila nakon tačke u kojoj ste doplomirali. Da li razumete? Želim da se prisetite svojih snova, svojih maštanja o tome gde ćete se nalaziti kada završite fakultet, čime ćete se baviti, kako će izgledati vaš dan, sa kim ćete raditi, kakav ćete posao raditi, šta će vam sve to dobro doneti, kako ćete izgledati?

Mnogi studenti pokleknu jer  izgube fokus sa cilja. A cilj nije bio upisati fakultet ili diplomirati ili položiti ispit. iako ste možda vi to tako definisali. Neadekvatno definisan cilj je česta tema na coaching-u. Iskustvo me naučilo da kad nam slika našeg cilja postane jasna, smisao dobije svaki pojedinačni zadatak ma koliko težak ili dosadan bio. Zato sada zapamtite: nije vam cilj bio završiti fakultet , to je zadatak.  

Vaš cilj je neki trenutak u budućnosti, koji je praćen nekim za vas jako važnim osećajem.

Samo vi možete znati kakav je to trenutak. Jasnoću u tom pogledu mogu vam dati odgovori na pitanja koja sam vam prethodno postavila.  Zamislite trenutak zbog koga ste upisali fakultet. Gde se nalazite?Koga još pored sebe vidite? Ko ste vi tada? 

Ako ste stvorili tu sliku i oživeli osećaj koji vas je tada vodio, sagledajte polaganje ispita, završavanje godine, upis sledeće godine, diplomiranje kao zadatke na putu ka toj slici, ka tom trenutku.

Ako vam služe ovakvi tekstovi, slobodno pišite na instagramu ili na mail asik.zena@gmail.com i ja ću nastaviti da pišem o tome.

Za uspešno obavljene zadatke, 

Ašik Žena