Ispunjeni dani i prazan život

Imam običaj da kažem da živimo u vremenu u kome vlada epidemija usamljenosti. Usamljenost je nešto kao hronična bolest koja vlada masom ljudi današnjice koji na različite načine kamufliraju, ne priznaju da je i njih zahvatila ili se jednostavno predaju. 

Epidemija usamljenosti ima jedan simptom koji nije uvek lako primetan i koji se zove praznina. Dani su nam ispunjeni obavezama od jutra do mraka, ali nam je život ponekad toliko prazan da trpamo u njega sve i svašta ne bi li zatrpali nekako tu prazninu. 

I mi smo vrlo kreativni kada su u pitanju različiti načini popunjavanja te praznine. Neko pokušava da prazninu u srcu zatrpa ogromnom količinom nezdrave hrane, neko prazninu u životu dopunjuje tako što gomila stvari u svom garderoberu, neko želi da to svoje zatrpavanje zakamuflira tako što u život unosi stvari za opšte dobro pa kupuje stvari za kuću, gomila činije,uređaje,posteljine i sve ono što već ima a ne koristi...neko gomila ljude za koje zna da neće uspeti da nadomeste prazninu jer su i sami puni praznine, ali ipak nastavljaju...

Slika:Pinterest

Ako se prepoznajete u ovom tekstu, vreme je da zastanete, prekinete da čitate tekst, pogledate sebe u ogledalu i upitate sami sebe:šta je to što ti toliko nedostaje u životu,šta je to što ti je toliko potrebno da sve što uneseš u život nije dovoljno da nadomesti tu prazninu?

Da li je to osećaj sigurnosti ili možda ljubav? Da li je to razumevanje ili zabava? Da li je to osećaj da ste korisni, da doprinosite svetu oko sebe? Koji deo vašeg unutrašnjeg sveta je prazan pa pokušavate da ga popunite nečim što pronalazite u spoljašnjem svetu?

I kada iskreno sebi priznate šta je to što vam tako mnogo nedostaje za osećaj ispunjenosti u životu, upitajte se šta to treba da unesete u svoj život a da zaista doprinosi tome da ta praznina nestane? Možda neka nova navika, drugačiji pogled na život, možda nešto čega ste se odavno odrekli kao što je neki vaš stari ritual ili hobi...

Za vaše najveće dobro,

Ašik Žena