Čiji strah te sprečava da izađeš na ispit?

Često vam pišem o tome kako strahovi koji nas sprečavaju da živimo srećno, zapravo uopšte nisu naši strahovi.

Nema boljeg primera za preuzimanje tuđeg straha od studenta koji ne izlazi ne ispit jer je čuo da je ispit težak, da je profesor "lud", da je zahtevan ispitivač, da "niko" nije taj ispit položio iz prve itd. 

Nažalost, sve te priče sa hodnika naš um lako prihvata, jer mu je lakše da poveruje da je nešto nemoguće nego da je apsolutno moguće, dostupno i realno ostvarivo. Priču o nemogućem, naš um je čuo toliko puta da mu je sasvim poznata i zato ne pruža otpor, ne oseća se ugroženo. Sa druge strane, reči poput "ma nema razloga da se plašiš, taj ispit uopšte nije toliki bauk" retko se čuju po fakultetskim hodnicima, manje su poznate umu i zato ih on ne prihvata tako lako.

 Naš um na nove misli reaguje kao naš digestivni trakt na nove, nepoznate ukuse - obazrivo stavljamo te čudne zalogajčiće u svoja usta, polako ih degustiramo, lagano gutamo i sa dozom nepoverenja čekamo da vidimo kako će naš stomak odreagovati, da li će mu prijati novi ukus ili će želeti da izbaci sve što smo mu servirali.

Slika:Pinterest

Ako ste među onim studentima koji nikako da se usude da izađu i pokušaju da polože neki ispit, zapitajte se čije vam reči odzvanjaju u glavi? Koji je to kolega na hodniku servirao mit o ispitu koji je nemoguće položiti? Čiji je to strah u vama? Nažalost, ponekad se godinama ne usuđujemo da sednemo konačno ispred tog "strašnog" profesora i suočimo se s tim "strašnim" ispitom jer nam je neko, ko se takođe nikad nije usudio da to uradi , interpretirao opet nečija tuđa iskustva, glasine, strahove itd. 

Budite svesni da ljudi uglavnom ne opisuju već interpretiraju događaje. Razlika je ogromna! Interpretacija se svodi na zaključke koje je neko provukao kroz svoje filtere, strahove, sumnje, svoja i tuđa iskustva, uverenja... opis je sa druge strane iznošenje činjenica koje je neko sam opazio svojim čulima. 

Zapitajte se da li su tuđe rečenice koje ste prihvatili kao istine i koje vas sprečavaju da izađete već jednom na taj ispit nečiji opis ili interpretacija. Ili još jednostavnije, postavite sebi pitanje: odakle meni to da je nemoguće položiti ovaj ispit? Odakle meni uverenje da je teško? Na osnovu čega ja to mogu sa sigurnošću da tvrdim? Da li sam uradio sve što je do mene? Koliko sam puta doživeo u realnosti to iskustvo kojeg se plašim? 

Ako vam je lakše, prihvatite to što ste naučili i odbacite misao "ne znam ništa" , i jednostavno idite po svoje iskustvo. Suočite se s tim ispitom koji vas muči. Čak i da ne položite ispit, otarasićete se straha od istog jer će sledeći put kad sednete pred profesorom situacija biti poznata i vaš um se neće buniti, otpor će biti mnogo manji. Javiće se ono čudno uzbuđenje koje uvek donosi pozitivan ishod.

Srećno na ispitu!

Ašik Žena