Zašto nas uvreda zaboli ?

Svakome se u životu dogodi da čuje o sebi nešto što mu se, najlblaže rečeno, ne dopada. Ali, problem nastaje kada nas nečije reči zabole, povrede ili uvrede. Međutim, zlatno pravilo, koje često ponavljam i u tekstovima na ovom blogu i na sesijama sa svojim klijentima i u razgovoru sa svakom osobom koja mi se požali da je neko tretira na način na koji ona zna da to ne zaslužuje, jeste: svaki odnos u našem životu proizilazi iz odnosa koji gajimo sa sobom samim.

Istina je da se ljudi ponašaju prema nama onako kako im mi dozvoljavamo. Ali kad nas neke reči povrede ili uvrede, to znači samo jedno: nekim delom svog bića mi prepoznajemo te reči kao istinu.

Ovo je saznanje koje nervira, koje je možda za nekog u ovom trenutku bolno, ali je istinito i prosvetljujuće!

Jednom mi se jedna draga osoba, koja nikako nije zaslužila da se ukućani odnose prema njoj na način na koji su se odnosili, požalila kako je neko iz njene porodice mnogo povredio rečima koje joj je uputio. 

Pitala sam je: "A da ti je rekao da si na primer, lopov, kako bi se osećala i kako bi reagovala?"

Odgovorila je: "Nasmejala bih se ili jednostavno ne bih ni ulazila u raspravu..."

" Pa zašto?" pitala sam je.

Odgovorila je: " Pa zato što je to glupost, znam da to nema veze sa mnom i bilo bi mi smešno jer znam da u životu nikome ništa nisam ukrala"

Slika:Pinterest

Baš tako... kad se ni na jednom nivou, ni jednom ćelijom svog bića ne prepoznamo u rečima neke osobe koje karakterišemo kao uvredu, šta god za nas to značilo, mi ostajemo ravnodušni, nemamo potrebu da raspravljamo, odgovorimo, uzvratimo i te reči ne bole. Naše biće te reči ne prisvaja, ne usvaja kao deo sebe, ne poistovećujemo se ni na najdubljem, skrivenom nivou jer smo apsolutno uvereni da su potpuna neistina.

Ali, ako nas nešto "pecne", na nekom nivou, iako nam logika i ego govore suprotno, to znači da je neko uspeo da probudi neko skriveno uverenje koje imamo o sebi samima. A ono što je najvažnije je da shvatimo da neka uverenja o sebi nismo sami "smislili" već su nastala tako što smo ih čuli mnogo puta od osoba koje su nam bile autoriteti ili smo možda na veoma štetan po nas način interpretirali nečije reči upućene nama a zatim ih vezali za iskustvo sve dok se uverenje nije učvrstilo do te mere da smo počeli i sami da kreiramo iskustva koja to uverenje podržavaju.

Zato je važno da se zapitate: u koji deo sebe sumnjam? Kada ja ove reči upućujem sam sebi pa sada bez problema dozvoljavam da  slušam kako mi ih upućuje druga osoba?

Iscelite prvo odnos sa sobom, naučite da komunicirate sa sobom onako kako biste voleli da drugi komuniciraju s vama i videćete kako će se komunikacija na opštem planu oko vas promeniti. Slika o sebi je značajan faktor koji direktno utiče na naša postignuća jer mi svesno ili ne svoje aktivnosti usklađujemo s uverenjem koje imamo o sebi. Ako ne znate kako to da uradite budite slobodni i pišite mi i ja ću rado podeliti sa vama korisne alate koji će vam u tome pomoći.

I za kraj, ako se ne slažete sa onim što ste do sad pročitali jer mislite da vas boli to što ta osoba ima pogrešnu sliku o vama a ne to što ste se pronašli u njenim rečima, znajte sledeće : u vama svako vidi samo ono što ima u sebi.

Za vas,

Ašik Žena