Propuštene prilike i oduzete šanse

Jutros mi je stigao mejl od jedne divne osobe koja je dolazila kod mene na coaching. Pošto mi se obratila sa nekim pitanjima za koja verujem da muče ponekad svakog od nas, odlučila sam da za nju i sve vas napišem tekst o propuštenim prilikama ali i još nekim temama koje su se provukle kroz odgovor koji sam joj dala.

Pitanje je glasilo ovako:

Da li je u redu da i dalje jako želim posao koji mi je jedna osoba oduzela ispred nosa, odnosno da ga toliko želim da priželjkujem da ta osoba odustane kako bih ga ja dobila iako njoj lično ne želim neuspeh niti bilo šta loše?

Da li nam je zaista nešto oduzeto? 

Slika: designbundles.net

U  jučerašnjem tekstu sam vam dala primer za to kako ograničavajuća uverenja kontrolišu naše rezultate. Današnja tema je super prilika da vam pojasnim kako možemo podržavajućim uverenjima promeniti pogled na situaciju i kreirati ishod koji želimo.

Izuzetno korisno uverenje, koje bi u situaciji kad smatramo da je nam je oduzeta neka prilika moglo da nas vrati na put ostvarenja naše želje, bilo bi da se sve uvek dešava za naše najveće dobro. Kada se desi da nam nešto izmakne, da smo nešto ispustili baš kad smo bili na korak do cilja, život nam šalje jednu od ove dve poruke:

-zahvali mi, jer sam te spasao nevolje

-imam za tebe mnogo bolji plan!

Treća varijanta ne postoji. Ako mislite da postoji i da se sve svodi na to da se sudbina urotila protiv vas, verujte mi da vam takvo uverenje nije ni od kakve koristi.

Propuštene prilike ne postoje. Okolnosti su ponekad, a možda i često, mnogo pametnije od nas. U tom svom žaru za ostvarenjem želje mi često nemamo širu sliku, nismo svesni mogućih komplikacija i opasnosti a nismo ni u stanju da zamislimo da možemo dobiti mnogo više od toga što želimo. Sreća pa nas život uvek demantuje na najčarobniji mogući način.

Morala sam svojoj dragoj klijentkinji da objasnim i to da se ponekad u nama pojavi zavist koja je u stvari prekriveni strah od nemanja i od toga da nema nečeg dovoljno za sve. Ali istina je daleko lepša! Istina je da za sve nas ima dovoljno mesta, dovoljno posla, dovoljno novca, dovoljno sreće, dovoljno muškaraca, dovoljno žena ... 

Ništa nam nije oduzeto. Uvek nam je dato. 

Kada osetimo da nam je nešto oduzeto, data nam je prilika da se uverimo u to koliko je život fantastičan i velikodušan, koliko smo sposobni. Data nam je prilika da shvatimo šta smo to zaista želeli. Daje nam se mogućnost da shvatimo šta želi duša, ne šta želi ego.

I ima tu još jedna začkoljica... naša logika često nije na strani naše želje. U ovom primeru, moja klijenktinja je uverena da je jedini način da dobije posao taj da neko od tog posla odustane. Ali to što mi nekad ne vidimo drugi način ne znači da on ne postoji. Nije naše da znamo kako će nam se želja ostvariti, naše je da verujemo da smo bezbedni na svom putu i da nam se želje ostvaruju u najboljem mogućem trenutku - onda kada smo spremni da primimo najbolje od života.

I, na kraju, šta uraditi u takvoj situaciji?

Za početak, promeniti pogled na situaciju i reći sebi:

Sve se uvek dešava za moje najveće dobro. Sve što želim dolazi mi u pravom trenutku.

Nadam se da vam je ovo bilo korisno,

Ašik Žena