Kako više verovati u sebe?

Znate li vi da ste se rodili sa velikom verom u sebe, sa fantastičnim samopouzdanjem i visokom dozom samopoštovanja? Uskoro ću vam objasniti i kako sam to zaključila. 

Ono što na samom startu treba da osvestite, jeste da ste vi zapravo kao i svaka osoba na ovom svetu imali vere u sebe, svoje mogućnosti i sposobnosti, samo ste vremenom izgubili taj osećaj. Tako da za početak, ne morate ništa da gradite iz početka. Samo vratite sebi ono što vam pripada.

Da bih vam objasnila kako da vratite taj osećaj da imate u sebi dovoljno snage, samopouzdanja, hrabrosti i svega što vam je potrebno da biste krenuli ka svojim željama, moram da vam objasnim šta se tu dogodilo.

Kada se rodimo, mi apsolutno ne razmišljamo o tome šta ne možemo, ne smemo, šta nije u okviru naših mogućnosti, šta ne umemo i tako dalje. Nemamo strah od nepoznatog, ne razmišljamo o negativnim ishodima. 

Sigurno ste nekada videli neko dete, devojčicu na primer, koja iako još nije naučila baš razgovetno da govori ipak dok posmatra baku ili majku kako kuva ručak, nekako počne da sriče: " Daj meni kasiku, mogu ja da kuvam vučak!" 

Dakle, devojčica možda ne može ni da dohvati šporet, ali veruje da može da skuva "vučak". Ona ne razmišlja o tome da nikada nije ništa skuvala, da ne zna kako se to uopšte radi, ne razmišlja o tome kako bi moglo nešto da krene po zlu, ne vidi nikakvu opasnost u novoj situaciji. Ona samo zna da ako može mama, može i ona! Jednostavno se ne razmišlja o ishodu, samo želi da se upusti u to... međutim, onda se dogodi nešto sasvim uobičajeno kroz šta smo svi prošli. 

Krenu mamina upozorenja:" Ostavi to! Izgorećeš se! Nemoj, još si mala! Pazi, pašćeš odatle! Skloni se! Pusti , ja ću...." 

Slika:Pinterest

Jasno je da će svako želeti da zaštiti dete i da iz najbolje namere zapravo želi da spreči da mu se dogodi nešto loše. Međutim, sve te poruke, ponavljane godinama i godinama, postaju naš unutrašnji glasić koji progovara kad odrastemo i želimo da postignemo nešto što nam je važno.

Kako vratiti veru u sebe. Dajem vam najlakši mogući način:

Kada god ste u situaciji da ne verujete da možete nešto da uradite, kada sumnjate u svoje znanje, sreću u svoje sposobnosti,kada se bojite da se neće završiti onako kako biste želeli ili jednostavno nemate hrabrosti da se upustite u nešto sa čim niste imali iskustva, postavite sebi pitanje:

Šta bi sada uradila "mala ja"?

Dete u tebi ne zna za strah. Dete u tebi nije razmišljalo o tome šta ne može... samo je znalo da nešto želi i bilo je uvereno da je to moguće za njega. Samo odgovori sebi na ovo pitanje, jer, to si i dalje ti. Ako je tvoje unutrašnje dete još uvek u tebi, a svakako jeste, onda je i vera koju je to dete nosilo u sebi i dalje tu.