Sve ili ništa

Poput pravog štrebera, više puta sam u životu pravila listu uverenja za koja mislim da me koče u kreiranju života kakav želim da živim, ali sam jedno, možda ono koje me je najviše usporavalo u životu, previdela. 

Otkrila mi ga je žena za koju nikad ne bih pomislila da će dotaći bilo koje moje unutrašnje ograničenje – profesorka za koju sam mislila da će me izgrditi pred masom studenata i oboriti me na ispitu.

Kad danas pomislim na tu ženu, prođe mi kroz glavu neki vozić zahvalnosti.  Zahvalna sam joj na svakom komplimentu koji mi je uputila, na svim hvalospevima za koje i danas mislim da ih nisam možda baš zaslužila a ni  opravdala. Mislim da sam poslednju pohvalu na svoj račun, pre tih  otmenih komplimenata koje mi je ona uputila, čula deset godina ranije. No, najviše joj hvala što mi je u lice, pred svim kolegama, ukazala na grešku koju sam ponavljala nesvesno 25 godina.

  Ovako je to bilo. Ispit se kod  profesorke B. polagao pisanim  putem. Dobili smo nekoliko kraćih  i dva esejska pitanja.

                                                          

 Profesorka me je dobro zapamtila jer me je ispitivala na svakom predavanju, a ja sam uvek imala odgovor. Čak i kad nisam znala da pružim odgovor koji se očekuje, uz uzvinjenje što ću izraziti svoj stav i osloniti se na svoju intuiciju, govorila sam ono što sam u trenutku osećala da treba da kažem, jer smo na časovima uglavnom analizirali vizuelni materijal. 

Znala sam da očekuje da se pojavim na ispitu...  ne samo da se pojavim, već da ga položim. Ne samo da ga položim, već da ga položim sa najvišom ocenom. Nije to bilo neko preobimno gradivo, ali ja sam išla do takvih detalja da sam trećinu ispitne materije  naučila do savršenstva, dok ostale dve trećine nisam ni pročitala.

 Odlučila sam da izađem tako, poprilično nespremna na ispit. Odgovorila sam na tih nekoliko kratkih pitanja, a onda sam ona esejska izignorisala jer nisam želela da lupetam i svojim glupim odgovorima uvredim  profesorku. Predala sam te listove prazne, ne želeći da dajem površne i nepotpune odgovore.

Došao je dan kad smo morali lično da odemo da vidimo da li smo položili...Profesorka je insistirala da to bude javan događaj, konsultacije sa što više studenata, gde će svakom ponaosob komentarisati rad. Odlučila sam da ne bežim, da odem i suočim se sa neuspehom i pošteno se  izblamiram. Spremila sam se za oštre reči, ktitiku i neprijatna pitanja. Već sam u svojoj glavi čula kako profesorka govori da sam je razočarala i sve što ide uz to. Ta žena je jako, jako rečita, direktna i opširna - i kad hvali i kad kudi. Uskoro ćete se uveriti u to.

Photo:https://www.123rf.com

        

Kad je došla do mog rada, rekla je: „ Znam šta se desilo. Ja nisam znala čiji je rad kad sam pročitala Vaše ime, ali sam osećala da je Vaš. U svakoj rečenici se oseća Vaš otmen izraz, bili ste mi pred očima dok sam čitala ove redove. A onda okrenem list – i ništa. Ja znam  na osnovu Vašeg zalaganja na predavanjima da ste mogli kako – tako da odgovorite i na esejska pitanja, ali mi je jasno da niste želeli ni da pokušate. Daću Vam savet, ne kao profesorka studentkinji već kao iskusna žena mladoj ženi – nemojte nikad u životu ići parolom sve ili ništa. Ja vidim da ste skloni tome. Znali ste da odgovor neće biti savršen kao prethodni i niste želeli ni da pokušate. Ovo su samo studije, ali u životu takvo uverenje može mnogo da Vas košta. Ja mogu da Vam dam šesticu, ali ne želim, Vi to ne zaslužujete. Molim Vas nemojte da pristanete na to, izađite u sledećem roku i dajte sve od sebe, bez obzira da li mislite da znate sve ili ste ubeđeni da nije dovoljno dobro.“

Ja sam ostala u šoku. Ne znam kakav mi je bio izraz lica ali znam da su mi se oči napunile suzama. Osetila sam olakšanje što me nije izvređala, jer je prema nekim studentima bila jako gruba, ali sam ipak osetila stid. 

Videvši to rekla je:“Pa molim Vas, zašto ste tako desperantni? "  Da, da... baš je tu reč upotrebila. 😊 "Pa to je samo ispit, biće sve u redu. Samo želim da naučite da u životu ne smete više ići  na sve ili ništa.“

Onda sam napokon i ja progovorila: „Ne znam šta da kažem. Postiđena sam i dugujem Vam izvinjenje. Mnogo sam Vam zahvalna, zaista ne znam kako da se odužim, daću sve od sebe da sledeći put bude kako treba.“ 

Tada mi je udelila još jednu mudroliju: “Nemojte ni tako. Znam da ste mi zahvalni, Vi ste vredna devojka. Ali takva zahvalnost zna da bude opterećujuća, da mislite da nekom dugujete. Ne shvatajte sve toliko ozbiljno, samo želim da Vam izađem u susret jer zaslužujete.“ 

Slika:pixabay.com

Bože dragi! Kakve mi je lekcije ova žena podelila! Da nisam izašla nespremna na ispit sigurno ih nikad ne bih čula ili ih verovatno ne bih na taj način primila i tako dobro zapamtila! Bizarno – ja u stvari nisam položila ispit, a izašla sam srećnija i u većem miru nego da jesam. I pamtim svaku njenu reč. Zapisala sam čitavo ovo iskustvo u dnevnik, čim sam se vratila kući.

Mnogo mi je lekcija profesorka B. pružila u tih nekoliko rečenica. Ali zadržite se ovde još minut, na ovoj važnoj sve ili ništa lekciji.

Kad vratim film, sve za šta mi je trebalo mnogo vremena, sve ono sa čime sam kasnila, što sam odlagala, plaćalo je dug tom mom uverenju da  moram da uradim nešto savršeno inače nema razloga ni da  počinjem. Taj perfekcionizam je vodio u prokrastinaciju, koja je dalje vodila u osećanje da me stalno nešto vuče nazad, da stalno sa nekim tovarom na leđima pokušavam da se krećem kroz život, a da mi se ništa novo u kvalitativnom smislu ne dešava u životu.

Iskreno, nisam se u potpunosti izlečila od boljke sve ili ništa. Ali sam je postala svesnija i sada umem da primetim kad me taj program uvede u neku destruktivnu misao, kada me koči da se upustim u nešto ili napredujem u nečemu što već radim.

Slika:pixabay.com

Prepustite se procesu. Radom postajte bolji, dopustite sebi da pogrešite, omanete. To su situacije iz kojih se najviše nauči. 

Nadam se da vam moja priča o sve ili ništa ograničenju ne služi ni mnogo ni malo,već taman onoliko koliko vam treba da razmislte o tome koliko vas je puta koštala  uspeha.

Drugi deo pouke profesorke B. pročitajte u postu Drugo lice zahvlanosti. 

Do čitanja,

Ašik Žena

dO ČITANJ