Drugo lice zahvalnosti

U postu Sve ili ništa prenela sam vam životne lekcije koje sam dobila od profesorke B. 

Tekst koji sada čitate je nastavak interesantnog razgovora koji sam vodila sa svojom  profesorkom kada sam došla da vidim rezultate tog neslavnog ispita.

Vreme  je da čujete drugu pouku koju sam izvukla iz jednog neobičnog razgovora, a kako biste razumeli kontekst u kome se odvija ova priča, samo kliknite na Sve ili ništa i pročitajte šta se zapravo dogodilo.

Ta  divna žena, profesorka B,  otkrila mi je drugo lice zahvalnosti o kojoj se danas toliko govori. 

I dalje tvrdim - zahvalnost jeste neophodan sastojak u mislima svake zadovoljne osobe koja vodi ispunjen i smislen život. Međutim, kao i sve u životu, tako i zahvalnost ume da pokaže svoju tamniju stranu.

Slika: picjumbo.com

Dakle, u trenutku kad je profesorka komentarisala rezultat mog ispita, osetila sam svu težinu nekog  zamršenog klupka  koje mi se grčilo u želucu. Doslovno mi se slošilo. Bila sam uplašena, postiđena, razočarana u sebe, ali, posle njenih reči, vrlo zahvalna. 

Ta  mudra žena videla je koliku neprijatnost i težinu za sobom vuče  moje osećanje zahvalnosti na toj novoj šansi koja mi je pružena. Imala sam priliku da sve popravim - profesorka mi je savetovala da odbijem da mi u indeks upiše nisku ocenu i da u narednom roku izađem i pokažem šta zaista znam.  

 Rekla  je: "Nemojte mi toliko zahvaljivati, zahvalnost ume da bude opterećenje. Ja to činim jer Vi to zaslužujete."

                                

                                                                              Slika: picjumbo.com

Tada sam shvatila da zahvalnost ipak ima dva lica i da ako ne razumemo njenu dvojaku prirodu možemo i to osećanje, koje bi suštinski trebalo da nas vodi u prijatnost i pozitivnu kreaciju stvarnosti, pretvoriti u dodatni teret. 

To drugo lice  zahvalnosti je osećanje dužnosti, dugovanja, teret da se moramo odužiti za nešto dobro što nam je život dao ili neki lep gest koji nam je neko učinio.

***I šta onda? Šta da uradiš kad osećaš da moraš da se odužiš?

Objasniću vam sada kako zahvalnost "funkcioniše".

Ona je neophodan sastojak sreće. Ako ste nezahvalni na onome što baš sada, u ovom trenutku jeste ili imate, sigurno ćete zatvoriti univerzumu vrata ispred nosa kada bude hteo da vam pruži još. Uvredićete život svojom nezahvalnošću i nećete u sebi otvoriti prostor za ono što želite da imate u svom iskustvu.

Međutim, kada dobijate od života dobrotu, razumevanje, obilje, lepotu ... morate razumeti da vi to zaslužujete. Ako je vaše duboko uverenje da ne zaslužujete da svedočite čudima, da živite lepo, da dobijate na svakom koraku nešto što će obogatiti vaš život, onda odišete nezahvalnošću i nepoverenjem i time ograničavate polje svoje radosti. Tada, umesto istinske zahvalnosti koja nužno treba u vama da izazove mir, spokoj, radost i dopuštanje za još, vi osećate sram, nepoverenje da ste zaista nešto bezuslovno dobili, osećate potrebu da se odužite, da platite svaku sitnicu koja uđe u vaš život da ga ulepša.

Razmislite, koliko puta ste, kada vam neko nešto neočekivano pokloni, stvorili sebi pritisak da sada i vi morate da date uzdarje, da kupite nešto toj osobi? A tek kad dobijete nešto što smatrate skupim...ode sva lepota do vraga, prvo vam padne na pamet:"Jaooo otkud mi novac da uzvratim ?" 

Koliko puta ponudite novac kada vas neko od poznanika ili komšija poveze kada kasnite ili vam pobegne autobus? 

Koliko puta vam neko bez ikakvog skrivenog očekivanja  pomogne, a vi cele nedelje razmišljate o tome kako morate da pozovete tu osobu makar na kafu, da se odužite? 

Sad se verovatno pitate šta onda vi treba da učinite u situaciji kad ste zahvalni ali želite da uzvratite lepim gestom za ono što ste dobili. Rešenje je jednostavno i predivno.

Najpre osvestite da zaslužujete svako dobro koje vam život ponudi. U sebi recite: "Hvala ti živote, ja znam da ovo zaslužujem."  A onda se "odužite" životu tako što ćete širiti krug dobrote i zahvalnosti, odnosno tako što ćete u situaciji kad osetite da možete da učinite nešto lepo za neku treću osobu, to i učiniti. 

Odužićete se tako što ćete vi u nekom probuditi zahvalnost.

Ne dozvolite da zahvalnost pretvorite u osećaj nedovoljnosti, nezasluženosti (?) ili kako već sve možemo nazvati taj osećaj kad mislite da ste "greškom" nešto dobili - da niste zaslužili podršku, razumevanje, uslugu, lep gest, priliku ... buditi zahvalni za sve što imate, i nastojte da kad god ste u mogućnosti, vi nekom budete tračak svetlosti kojom ćete nekoga okupati zahvalnošću.

Zahvalna što ovo čitate,

Vaša Ašik Žena