Što više učim,više sreće imam

Pročitala sam negde da je Novak Đoković jednom prilikom izjavio da što više trenira, više sreće na mečevima ima.

Meni se taj fenomen često dešavalo na studijama,samo nisam znala kako tačno da ga definišem. Malo sam promislila i shvatila kako se to desi, a previše se često dešavalo, da učim, ne naučim sve što je bilo potrebno i ne naučim dovoljno dobro, onako kako ja to umem...ali položim ipak ispit sa najvećom ocenom. Baš tako:što više učim,više sreće na ispitu imam.

O čemu se zapravo tu radilo?

Shvatila sam da veliki broj studenata odlaže izlazak na ispit misleći da ne postoji ni najmanja šansa da polože jer nisu naučili sav materijal. Ne izlaze na ispite i po nekoliko rokova jer smatraju da nisu dovoljno spremni i tako dok ih radi ta perfekcionistička crta oni su uvereni da će do sledećeg roka naučiti mnogo više i mnogo bolje i da će na vreme krenuti da spremaju taj ispit, evo, već u ovom roku će nastaviti gde su stali i biće savršeno... i ja sam tako ponekad razmišljala. Koliko istine u tome ima znate i sami.

Slika:The Conversation

U velikoj ste zabludi ako imate to jako uverenje da morate da naučite celokupnu materiju i to jako dobro da biste položili neki težak ispit. To je samo jedno u nizu ograničavajućih uverenja na kojima je neophodno raditi kako biste sa manje napora imali bolje rezultate.

 Prvo, nikad nećete naučiti celokupnu materiju. Pisala sam o tome u tekstu Kako da se više ne razvlačite u kome objašnjavam Parkinonov zakon.Kada težite savršenstvu materija kao da sama od sebe raste.

 Drugo, ma koliko dobro da naučite, kada vas šukne adrenalin u glavu pre ispita, imaćete osećaj da ništa ne znate od količine gradiva koju ste samleli.

I treće, ne postoje teški ispiti (tome ću posvetiti poseban tekst u kome ću vam dati zanimljivu NLP tehniku koja će pomoći da promenite takvu  percepciju). Ako je nekome ispit težak a drugom studentu lak, znači da nije do ispita već do značenja koje mi mu lepimo. Teško ili lako je epitet koji je subjektivna osnova dobijena tako što smo taj ispit provukli kroz niz ličnih filtera - iskustava,znanja,afiniteta, sposobnosti.

Dakle, nije poenta u tome da mesec dana učite po 17 sati dnevno i da sve savršeno znate.Poenta je u tome da posvetite pažnju tom ispitu onoliko koliko maksimalno možete i to u što boljem psihičkom stanju i na što višoj vibraciji na kojoj vlada mir i pozitivno očekivanje.
 Mir - jer znate da je svaki ishod u službi našeg najvećeg dobra i pozitivno očekivanje - jer usmerava fokus,angažuje unutrašnje resurse i kreira konačan ishod.

Ako je vaša pažnja na dnevnom nivou u najvećoj meri posvećena ispitu, vi ulažete energiju koja privlači upravo to na čemu vam je pažnja. Zato na ispitu imate sreće,zato dobijate pitanja koja najbolje znate - učili ste dosta ali super znate možda samo 10% gradiva... i to vas pitaju na ispitu. Jer gde je pažnja, tu je manifestacija. To je objašnjenje mog aksioma što više učim , više sreće imam.
Što više pažnje posvetite, što ste duže fokusirani na ispit (emocijom,mislima, akcijom = učenjem) više ćete sreće imati jer vaša pažnja i energija kreiraju događaje i ishode.

Srećno na ispitu!

Ašik Žena